О књизи: 2013 / Дневник Александра Јевгенијевича Попова, директора једне од најбољих физикално-математичких студија у Русији. лицеја, Чељабинск 31. јединствено читање. Пред нама су одрази и одрази човека који је очигледно већи од Система, али је судбином и својим избором осуђен да у њему ради. Сада када је Попов прогањан „на државном нивоу“ (у априлу 2013. против њега је покренут кривични поступак којим се покушава осудити за „саучесништво у примању мита“), поновно објављивање овог дневника је посебно актуелно. Он садржи све Попова, човека, учитеља и писца. Све – својом директношћу и страшћу, својим узбуђењем и беспомоћношћу, спремношћу да се стане до краја и жеђу ​​да побегне из „света одраслих“. Попов себе не сматра „одраслим”. Одрасла особа за њега значи нежива, замрзнута. Зато му је досадно и тужан поглед на наше, ако могу тако рећи, „просвету“, зато бежи од чиновника свих врста и рангова, зато се целог „редитељског“ живота осећа као он је на крсту: и не може да оде (па, како да напусти овај „празник који је увек са тобом“, ову децу и ово школско царство које звучи дечијим гласовима), а остати је као смрт... У ствари , пред нама није само дневник, пред нама је мартирологиј.